Otadžbina

ДАША Ђ0НИИ

Даша се протегли у кревету ; неко новр осећање обузе га и он дубоко уздане. Да знају то сво другови његови, да му зна капетан и велики бележник — одманул-и би главама и рекли би: То се само Даши може десити, њему, којн је спадало и кад ие ће ! Ал' и јесте — хо мај! Не зна управо ни сам, како му је наспело да прође Стазином улицом ;* нешто га је вукло, нешто о чему не уме себи датп рачуна. Пера је отишао у свој стан а и он се унутио у свој. Кад оно, а нешто га све навија онамо — хајд да иде. Па онда откуд Стаза да се нађе у башти! Па онда — како то. да се усудио да уђе! На онда — хо мај! А већ газдарица Јела, то је буди Бог с нама! Та никад јој ничим показао није... Па опет!'.... Хо мај! Даша је с неким ванредним расположењем, управо с неким поносом , свео у целину ноћашње дожнвљаје своје, и кад беше с њима на чисто , устане и поче се лагано облачити. Мора ићи на пробу. Да л' да каже Пери шта му се догодило'! Даша дуго није дао одговора себи. С једне стране му се чинило, да би требало да му каже све; с друге опет осећао је, да није то само његова тајна, те му је управо дужност, да не говори ником ништа. Како је до сад лено чувао оиај договор свој са капетаном, кад је оно у каса} ни „нечастиви" одмашнрао у једну од својих „мрачних држава и . Зар немају ирава и Сгаза и Јела, да се тако исто понаша ? Имају, да како да имају. Стаза до душе — та и Пера њу зна , а и казао му је све! Ииак, ипак; доцније ће му можда рећи, сад пикако. Свежина тог новог дожпвљаја беше и самом Даши у неку руку света, те је осећао, да би себи самом покварио уживање, кад би га ма коме, па и самом Пери, и једном речи одао. Не мора знати нико ; не ће ни Пера. Међу тим се Даша обукао, отворио врата и изашао у авлију. Нема никог. Да како да није видео. где је удовица Јела подигла маличко завесу са свог прозора и њега