Otadžbina

ДАША Ђ01ШЋ

99

— Није то баш ни тако ( <наравно и , одговори Кур(ак; мислиш ли ти, да ћеш моћи подићи Стазу? — Та оно; могу је иснод руке.... —- Није него роткве! — Ваљда не ће опет Даша? —- То је, видиш, „наравно". Шљука погледи Патлиџана, а овај му само намигне. — «Ђурђа» дајем та, настави управитељ; ( ( Мару" даје С/газа, „Гргура" ће Патлиџан, а (( Стевана" Фрајлица. — Ја, „Стевана!" зачуди се Фрајлица. — Обући ћеш чакшире, иа мириа Бачка, рече управитељ ((Јанка" даће Шљука, „Лазара" Пера Смуђ, «Јевросиму" Парадајзла, «Мурата" Даша, а «Челебију" Јоца Кер. Оне «слуге", «паже" и (( гласнике" не ће дати нико, а и шта ће нам ? Ја сам то већ удесио све. Ни «Владисдав" нам не треба, може то казати и «Јанко". После тих речи иоче управитељ делити улоге; ирво приђе Стази и ова узе своју, за тим дође до Шљуке и иружи му његову. — Немој ми је ни дати, рече Шљука и поче се љуљати с ноге на ногу; кад већ не могу бити «Мурат", не ћу ни «Јанко". — Немој бити луд! зачуди се Курјак. — Шљука има право, проговори Патлиџан, не треба нп мени моја. — Задрж'те и моју улогу, стаде успијати Парадајзла. Управитељ Курјак нађе се у чуду. Н до сад је било размирица, али те су постале због неуредног плаћања. А данас ево ирви пут. што им је сујета увређена. — Немате право, рече помирљивим гласом; што се срдите. Ја сам Дашу изабрао. што је јак.... — А зар смо ми пелнвани, који се премећу по улици? викну Шљука. — Хајд, нробај подићи Стазу ! насмеши се управитељ. Шљука приступи Стази, да је дигне у вис. Стаза се насмеје и намести се тако, да је Шљука може боље