Otadžbina

К Р С Т О 11 О С Ц II

9

Радо бих и сам чуо од тебе: Ко сам и шта сам ? Цнр. Ко си, то видим : Мушка си слика верна војника. А шта си ? Ево рећи ћу ти ја: Гост мио -ти си Цару римскоме. Дреште му руке! Знаш сад ко си ? Гид. Знам. Римскога цара ослобођен роб ? Витешког цара роб сам слободан. Ц').р. Не роб, већ буди цару туђинском I [ријатељ веран као нгго си и свом. (Фридрихуј Уведи госта у мој шатор (Фридрпх и Гпд ОДЛаЗСЈ Ти Фландријски грофе иођи с Елешом И својом војском правце пут Ниша. Гласиика једиог пошљи у Рашку Са овим пиомом на жупана. Сад Нека вас нрати божја помоћ. Балдцјин. Царе Извршиће се твоја заповест. Цар. Знај, за мало ћу и ја за тобом. (Улази у шатор) Билдујин. (Н^ешн Дођи, вигеже, самном у шатор По заповести, да се закунеш Па верност цару, заштигнику твом. (Улазе у шатор) Фридрих (излази из царева шатора) (Липуту) Нека је војска спремна; у зору Зановест гласи да се полази. За ноћас нек се страже удвоје Позади тамо, куд је пошао Бан. (један четник јавл>а се Липуту) Аииуг. Стража са виса јавља долазак Странаца неких — с рашке границе.