Otadžbina

10 крсто-носи и Фридрих. Весници биће Жупановп то. Ако су они, нек' од витеза Појаши који њима на сусрет. Витези. Цар вас данас отпушта, Пођите сваки своме шатору, На одмор. (Витези одлазе. Фридрих иде у свој шато ) (Улази Абат Симои и Хеприх с иратњом) Хенрих. Једва једном на крају трудног нута Симон. Зар овај трудан ; ја бих рекао: Сад има тек да почне прави труд. Ко се за славу крста оружа За тога нема муке, витеже ! Или зар може која достићи Муку што ју је подносио Спас Носећи крст свој на Голготу ? А Хецрик II ја сам спреман оче пречасни Понет' га. Симои. Тако, Тако, приличи. Витешком сину оца побожна. Херцег је Бертолд римске цркве штит: Син не сме бити лоши' од њега. Хенрик И неће бити с божјом помоћу! Симон За њу ти јемчи наша молитва. А сад на посао, драги витеже. Ја ћу овамо (показује шатор Балдујинов) А ти тамо греј! (показује шатор Фридрихов.) (Одлази) Хеприк (Четнику) Поведи момке у стан на одмор. Знак вам је познат; кад га чујете, А ви за њиме. Сад одлазите. (сам). Чисто ми лакну у овој дружини. Вол за својима, птто га понесох Из дома. Овде у сред метежа Као да ми бледе слике љубљене Што ме из дома сузним очима. Праћаху. Ипак још ми њихов глас