Otadžbina

крстоносци

11

Кроз уши звечи, још као да слушам Дубоки уздах мајке стужеие, Благослов очев, и још осећам ('естрице миле топли загрљај ; ( јајни јој образ сузом зажареи. Као да још згрева моја ирса. Гле, |Балдујин излази т шатора с Елсшом) (пред шатором) Варају ли ме очи сустале Или је овај крсташ, Елеша ? Балдујин А сад за послом млади витеже Мрак се већ спушта; среди нолазак За један час ћу биги пред војском. (улази у шатор) Елвша. За један час је и мрак легао На земљи мрачно, мрачно у души Тек на обзорју једна звездица Светлуца мало; да ми иије ње, Херте да није — прогут'о б' ме мрак. (Међутим се Хенрик доб.шжио) III га видим — Хенрик је ли збиља он? Ти о -де ? Драги, милн Хеириче ! Хенрик ()иа ;ј чаС стигох с Абат Симоном. ()тац ме носла пратњи царевој А добра срећа на те ирвога Памери. Здрав ми буди. Елеша ! Елеша Кад тебе гледам, тако ми је, као Да гледам скупа слике милене. Из дома твога. Добро ми дошао ! Нисам се надао овој радости. Хенрик За ме је већа утеха кад знам, Да ћу за војне бити крај тебе. Елеша На жалост нећеш — ја сам за путом. Фландријском грофу ја сам доглавник А он је ођа извиднице, што се Вечерас креће Рашком пут Ниша. Међутим теби у дужнооти је