Otadžbina

12

К Р с т о н о с ц и

Да чујеш цара даљу заповест. Састанак наш је —■ видиш — кратак час А кратак час је цигли тренут, кад Пријатељ среће пријатеља свог. Не губи дакле златно време, де Казуј ми брзо шта је на дому? И тако знаш већ како жедно жудим Да чујем шта је. Хенрик Шта је. готов јад. Отац ме шаље цару на службу; Мати се томе гласно опире; А сестра Елвиш . Сестра ? Хенрик Сестра — она је Скрушена, јадна, —вазда одсутна —• То није више оно девојче Што негда беше Елеша. Није велиш ? Хенрик Не! Нешто се крупно тамо десило Са том девојком —- весела јој ћуд Остала негде — ко ће знати где! Од кад је дошла с двора царева Самоћу тражи по вас дуги дан; А кад ме сретне где год у врту Као да се плаши брата рођена, И крије збуњен поглед од мене. Шта се догодило у Келну? Ти Валда ћеш знати. Елеша (збуњен) Знам — да — и не знам Нешто ј'е било; ја тек нагађам Ал' шта је било не знам казати. Хенрик Девојче није што је било. Знам Са мајком често води разговор Ал' тај се вазда крије од мене Ј с\1.и >м сам нешто и начуо — кнез