Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САП

139

Духа методичног, он беше до ситница утврдио распоред свога времена, и поделио свој живот тачним иравидима, од којих се ни за длаку није удаљавао. Знао му се сат легања и сат устајања. Он се не ноказиваше никад ни у позоришту ни на изложбама. исповедаше јавио да, нрезире забаве, иараде, луксуз, вештине, добро јело, жене и свет; али ипак неговаше своје тело са брижљивошћу атлета или јахача цнркуског, одржаваше еластичност и снагу мишића свакидањим вежбањем, бојаше се да се не угоји, што је сматрао као физичко опадање, узимаше само извесна јела —• и то по врло мало — мераше се често, и тушираше хладном водом сваки дан. Кућа му беше проста као и одело. Сам вођаше, са највећом штедњом, кућевни трошак па чак и кухински, ма да је био ожењен. Жена, деца, слуге сво је то дрхтало нред њим. Навикао их је био на своје навике неироменљивог реда и тачности ; устајање, иослуга кућевна, ручак, све- се свршавало брзо и без ларме, тако тачно, као у касарни. Помисао да може изгубити који минут беше му страшна; беше издао зановест своме момку да главније јутрење листове испрекачује по зидовима собе за облачење, и тако их је читао облачећи се. Спољни изглед лшвота његовог беше, дакле, строг и пуритански. Осим гога што је обмањивао људе, овај начин му се допадаше, будући више него икоји други, беше кадар да му да времена да се прибере. прикуии и уједини евоје силе, да истраје у мучном и скоро надчовечном послу који имађаше на леђима. Под крутим и одмереним изгледом поповским, овај човек, увек господар од себе, овај човек са непробојном маском, скривашо живу уобразиљу. Само у месго да се ода на литературу или веаттину, ова је уибразиља предала цифрама сву машту увећавања којом беше обдарена. Она измишљаше са неисцрином плодиошћу веште, замршене и препредене шпекулације и понекад тако смеле, да би било тешко разликовати, носе ли ове на себи печат особите ђенијалности, или неке