Otadžbina

140

ПРОЂЕ КАО СА11

врсте лудила. Неукротљива ватра, са којом је Морган у младости трчао за задовољством, не беше ишчилела годинама, него се преобразила у болешљиво раздражење мозга, који не мишљаше ни на шта друго до на новац — као што други мисле само и једино на жене; — и он уносаше у ову жестоку трку за милионом тако необуздану лакомост, као да је обузет лудилом. Његово бескрајно непоштење имађаше нешто особито: оно беше у исти мах, ако се може рећи, наивно, — једина наивност, у осталом, која се опажа на њему. Он беше рођен на свет са неком врстом моралног слепила, које му краћаше да може разликовати добро од зла, поштено од непоштеног. Он бејаше сам себи склонио свој нојам о животу, и њему је потчињавао сва своја дела -— његова се теорија наслањаше на тврдо убеђење да је све на свету на продају —- да, у савести која се охтире, као и у еспапу који се трговац устеже да прода, има само питање мале или веће цене. Пошто га не уздржаваше никаква унутарња савест, нити морално правило, то би се ова његова манија показала без икаквог стида и јако га компромитирала, да над тим циничирством није одржао превагу онај подмукао и лукав нагон његове природе, и приморавао га да крије брижљиво своје сплетке, ма да су се њему најгоре од ових чиниле тако невине, да није имао ни најмању грижу савести. Већ десет година бавио се он са невероватном издржљивошћу под окриљем свога брата, послом непрекидним као кртица; беше продр'о и увукао се свуда: у скупштину, у сенат, у савет, у контролу, у судове, и штамггу. Док је Костала, на видику, привлачио на себе пажњу гледалаца, нико и не помишљаше да се запита какав је то тих ход који се чујаше како цуња иза кулиса. Као прост скушптинар, Морган бенте тако леио попунио сва министарства својим креатурама, имађаше по свима надлегатвима толико тајних извештача и сумњивих веза, да је у ствари био моћнији и од самих министара. Његова се присутност осећаше