Otadžbina

142

ПРОЂЕ КАО САН

у унутрашњоет као гангрена тако. да нрактика Морганова нмађаше последица за друштво друкчијих него дела обичних ниткова, и овај посланик, тргујући бесавесно својим кредитом, беше најактивнији. најшкодљивији нроузроковач спорог и дубоког распадања народне савести. Не задовољивши се, да очекује и привлачи каишаре сваке сорте, који прибегаваху њему као природном заштитнику свих зеленаша у Француској, он беше иознат са прљаЈ вим светом (Јтосредника" којн су се провлачили кроз узан простор између казне и апсе, са пропалим старим и младим женскињем које му врбоваше .људе, готове да добро плате његово посредовање, и које се посредством награде труђаху са пуно ортачке приљежности да му што боље напуне дућан. Он зарађиваше на тај начин грдне суме, које ирошав само кроз његове руке, обично ишчезаваху у безбројним спекулацијама у које он беше умешан: јер он имађаше више нарав карташа него тврдице, и жуђаше страсно ва новцем, само да би могао себи дати задовољство да заложи оно што је добио, у нади да ће каквим смелим ударцем добити десет пута више. Образује ли се какво друштво ма за какву експлоатацију: угљени мајдан у Тоикину. златне руде у КалиФорнији, консерве меса у Ла Плати, —- или синдикат за куповину бакра и цинка колико га има на иијаци, да би га после препродао са бгснословним добитком, Морган је био у то умешан, и наравно у тајности. Он имађаше ваздан потплаћених новина — нарочито новина Финансијских — које, на једну његову реч, подизаху и спуштаху цену појединим иапирима. ствараху вештачки страх, изазиваху непојмллво тражење неких хартија, и вараху безобразно свет. Упропашћени јадни људи долажаху у очајање, викаху, не знајући кога да окриве, осећајући како им кроз прсте клизи с муком стечена уштеда, али њега не могаху опазити, како се шћућурио у хладу, у средини својих хартија, невидљив, непомичан као морски паук под каменом, пру-