Otadžbina

144

ПРОЂЕ КАО САП

— Зашто не! — Па то ти онда заслужујеш пргшгтан новац! —• Не могу се тужити. — Међу тим, колико ја знам, ти не браншн на суду никога.... — То не, али дајем савете у пословима, и наплаћујем их папрено. Моји савети доносе користи и људи долазе по ново, или ме препоручују другима. — Као лекари.... И тако сви они људи које сам, долазећи, видео у предсобљу.... — То су клијенти, драги мој. — До ђавола!.... Има један са таквом главом, да га не би волео срести у шуми! Али ти имаш и клијенткиња? Видео сам једну ; мора да је препродавачица одела, са цвећем на шеширу.... Зар је то парџичарка ?... Да ниси човек уредан, вере ми, питао бих се са зебњом, шта ти та матора вештица може бити кадра да понуди!... —- Могуће је .. Не може човек бити одговоран за изглед људи... — Не мари.... ти си ипак врло сретан, кад можеш зарађивати толики новац без парница. Ја сам их имао стотинама, док сам још био у диагИег 1.а1ш : и то ми је доносило толико прихода, колико да исплатим пиво, на крају године. — Ох. ти ниси ни мало практичан ! — А, што се тебе тиче, ти то заиста јеси.... Сећам се, како си једнога дана. у школи, хтео да покунујеш све кликере код трговаца и да их ирепродаш друговима по грош у место по десет пара туце. — Па шта онда ? То показује да сам имао инстикт трговачкн, и то је све.. . Збиља, сазнао сам ко је написао чланак у Одметнику. — Знам и ја. — Ко ти је казао ? — Фаржас... Питао ме је чак, шта ти о томе мислиш. — Е, збиља....