Otadžbina

ПРОТ.Е КАО САН

145

— Јест!.... Нисам му знао ништа рећи, пошто те дотле још нисам био видео.... Красно ми је кумче, а?! — Да, дивно дете... .Је ли то заиста твој син ? —- Бога ми, знаш како је... не бих се смео заклети да јесте — а још мање да није. — Како би било да га стрпаш у апс, кад иостанеш министар ?.... — 0 па то је онда као за време царства. — Не говори којешта! Ја ич не верујем у твоја декламовања против царства, а тако и ти у осталом: и сувише си мудар за то.... Па ако нећеш да га ухапсиш, а ти га потнлати. — Да га потплатим? Само да ми је знати чиме... Ја нисам каииталиста, као ти. — Лепо, а диспозициони фонд ? На какав ти је циљ 0н ? — Диспозициони фонд !:... Хајде, молим те ие булазни којешта. — Ни то ти се не допада?.... Онда потпусти полицију да га умлати.... Н онако седи у неком буџаку, пуиом екитница —• Умукни да те ко чује, мислио би да говориш озбиљно. Седећи за столом, Морган глађаше машиналним покретом браду, а у другој руци обрташе нож за сечење хартије. Он окрете своје металне очи и лице без израза на ону страну где сеђаше Михаило, промери га својим чудним погледом и рече са осмехом: — Имаш право Хтео сам да те пробам само! — А, учини Костала, то више волим. Знаш, мало тп је шала била неслана!. ... Шта, зар си и за један тренутак могао поверовати, да сам киван на тога дечказато што је иокушао да ме огребе!.... Ва, ја сам и сувмше Р илософ за то ! — Да си се погледао у огледало док си ми предлагао да га дам умлатити, и сам би се уверио да сам се могао преварити. вТЈЦШША ЕЊ. XXVIII св. 109 10