Otadžbina

146

ПРОЂЕ КАО САН

— Зар сам изгледао тако рђав ? — Бога ми, ирилично Дакле, ти такође мислиш да је члаиак на тебе унрављен? — „Такође", велиш! Ко ти је већ рекао да је против мене?.... Фаржас без сумње? — Јест, Фаржас. Није ми баш казао изриком, да ме не би увредио, али ваљда ме не држиш за будалу!.... — Боже сачувај! Ти си врло бистар, не може бити бистрији!.... — Лепо!.... Дакле ти си мишљења да су сва она прљава наговешћивања наиерена на тебе лично ? — То је јасно као дан!.... Зар ти то ниси одмах приметио ? Овај младић, — твој син или кумић, како ти је воља, — зна да ме ти волиш; и наравно чини му се да ја ту љубав њему одузимам Он ме дакле, мрзи А како не изгледа да и за тебе баш сувише мари, он онда дрља којекакве смешне приче о нама двојици.... то је бар просто.... И ја бих радио тако исто, да сам на његовом месту. — Остави мо у нади да не би! — Бих те још како то је борба И ја се, веруј ми, ие срдим на њега. Зашто бих се у осталом љутио?.... Приметио си без сумње са каквом је равнодушношћу штампа примила ово глуио блебетање.... — Да, то је истина.... То ме је чак и зачудчдо.... ■ БОјао сам се, да ће произвести ђаволску ларму.... Пих!.. .. Немој се узнсмиравати.... .Ја познајем новииаре боље но ти.... Него шта је са твојим преговорима? Јуче сам те једва за тренут видео Напредује ли министарство? —■ Склонљено је, драги мој! ... . склопљено, да, разумеш ? — Е збиља'.... А од кад? — Од синоћ Свн су моји ту И ако у друштву са овим људима не будем извршио велике иослове, онда треба очајавати о Француској и о Ренублици.