Otadžbina

К Р С Т 0 Н 0 С Ц II

Од Рашке беше предмет говора. Елеш а (тихо и јетко! Он! ( јасно) Кнез од Рашке А који ли то ? Хенрик Ништа ти на то не знам казати. Говор се вије кроза ридање Те ниси кадар да разбереш реч Шта велиш на то ? Елеша. Ништа. Женска ћуд ! Хенрин Ћуди су женске ироменљиве, да; Ал њена ћуд се илахо промени, Сувише плахо ! Елеи/л Чули је где што Да друго које име номене ? Хенрик Никад. Елвша (устежући се) Ни моје ? Хенрик Па ни твоје. Ах ? Сад -се тек сећам ире њена нута Сваког бих часа име твоје чуо Елеша Па ? Хенрик Колико се сећам од тада Не помиње га више Елеша Не ? (тихо) 0 сгој, Да ме не изда узбуђење ! (јасно) Сад Вал.а ми поћи, драги Хенриче. Оно је шатар кнеза Фридриха ; Пријави му се, до виђења! Потражићу те пријатељу мој, Кад год ми будеш где год на близу. Хенрик Пођи ми с Богом пријате.љу. (Одлази у шатор Фрпдрихов) Елеша : С ам) Душом ми силни немир завитла, Растрају је надање и страх. На раскршћу ми умље застаде Па никуд .даље. Је ли девојче Што мисао своју скрити не знаде. Већ сваКи шапут жива срца свог