Otadžbina

14

К Р С Т О II О С Ц 11

У глас иромеће, јел' то девојчо У иламу љубави већ сазрело, Па страшећи се њена предмета 11 сама себи име нрикрива ? Илп се слици мојој на супрот Истиче друга у души њезиној; Уз моје име, њојзи обично, Помолило се друго, па је сад Иренула од стра' — заћутила? Ох' Ко, да ми реши ову загонет? Превиђа ми се, — машта — обмана ' Цепкање ума срце заводи! Пеће се Херта ироћи љубави Што ју је брижно однеговала! Његово име плачућ помиње: Уздах је нем, а тај је Елешин. Ја смело идем својој мети. (Одлази). Балдуан и Абат Симон. (Излазе из шатора). Балдујин Да ге пријавим свети оче цару. Симон Још једну реч, па можеш, грофе, тад. Као што ти рекох, Светог оца реч Ие нориче се, као ни царска; он У теби гледа свете цркве стуб Те мајке наше сина оданог, А пријатеља свога. Некн смер Фридриха Цара хоће на суирот Његовој жељи да гледа спокојно Како се вера овде развраћа; Како се Внзант п трабанти му Заједно стекли да наруше мир У светој цркви; да се глави јој Противе смело, вероломно. —- То То не може тако нћи, грофе, не!