Otadžbina

ГРЕШНО ДЕТЕ

33

Није друге, него да сама идем, хи-хи-хи! Бога ми, збиља, рекох : оде Алекса!.... хи-хи-хи. Е, баш би ми лепо било да се и јутрос прошетам до чесме. по овој зими, хи-хи-хи!..,. 0, Алекса, Алекса, хи-хи-хи-хи.... — Кога ђавола има ту смешна? прекиде је он, увре|)0н њеним сувише домаћим понашањем, па натакну обе тестије и оде брже. «Ала је глупа! рече на изласку, чујући како се «Сарма" једнако иза њега смеје. Кад обрну с краја уличице у другу шнру, виде два дечка, која иђаху к њему погнутих глава, јер им ветар дуваше у образ. Обојица ношаху по пуну тестију у свакој руци. Један је био повећи од Алексе, у сељачким хаљинама, од нова и дебела сукна, са чизмама и лепом шубарицом на глави. Други малиша, нижи, имадијаше на себи дугачак мрк капут, а на глави мек, црн шешир. Кад му се примакоше, Алекса стаде као укован и викну: —- Ама, јеси ли ти то, Тића! ?.,.. Јеси ли ти то, тако ти Бога ! — Ооо, Алекса ! рече Тића. такође зачуђен. пак спу сти тестију и рукова се са (( земљаком )Х . Беше широка лица, јако испуњених јабучица, а очију као у зверца. — Па како си, Алекса, болан? Па где си ти? Па од кад си у овоме крају ? — Па од синоћ, брате. Ово ми је први пут да идем на ову чесму, и кога ћу срести! ? Па веле: не погађа слутња! А ја, јутрос кад се пробудих, тако ми Бога, јутрос мишљах нешто о теби! И ево сретам те, а не видесмо се, Бог зна од кад! — Ја, тако то може бити. Дакле, сад си у овој улици? А код кога ? — Ено у оној кући са четири прозора, па у дворишту. код некога помоћника.... ето, Бога ми, видиш, не звам му ни имена! — застаде смејући се Алекса. За тим укратко, иеприча земљаку, како се преселио са ВарошКапије. Па онда настави: А ти, ....а, ја, ја, ја, сад се сетих, ти си у оној доњој улици, на десно, чини ми се? ОТАЏБИНА КЊ. ХХТО1 св. 109 3