Otadžbina

ГРЕШПО ДЕТЕ

37

жено са «мање и дава (( вмше и (С Жандар и Алекси беше бич божји. али Алекса у исто време високо цењаше тога човека, коме та страшна тајна наука беше у малом прсту, те, и ако му остали наставници беху ближи срцу, Жандара поздрављаше са страхом и поштовањем. У осталом, тај му човек беше добротвор, јер, и ако га често грђаше, увек му је давао боље белешке, него што је заслужио, само да не изгуби државну помоћ. Сетивши се тога, Алекса је био дирнут и понижен. Шат му земљак Тића расветли те мрачне путеве!.... Сармин глас дозва га к себи. , — Што си се замислио, Алекса ! ? хи-хи-хи. А у школу не ћеш ? Он хитро изађе, па, готово трчећи, стиже иа главну улицу, где на једном сајџиском излогу виде да је четврт преко осам. Тада успори кораке. Мало иосле, срете по батаљона војника, који иђаху уз трубу, и Алекса застаде гледајући како под њиховим ногама штрцка снег и блато. У гаколски ходник уђе нешто пре свршетка часа, те стаде ирислутпкивати иред својом учионицом. где Акса Чолић муцаше пред таблом : «а ћ п подељено, т. ј. помножено са мање, т. ј. са више", а на то се.диже смех, па проФесор брекну и посла (/Колића" на место. Алекса поцрвене помишљајући, да би се, може бити, тако десило и с њим, да буде стигао на време у школу, те му се учини да га је добра срећа тога јутра спасла.... Звоно огласи свршетак часа. и он се брзо удали од врата. па се поклони проФесору и замоли га да га оправда. Онај га само гледну мало иреко, и прође. Другога часа беше страни језик. Алекса је учио немачки и беше у томе предмету међу бољима, али не би прозван. Трећега је било певање, што Алекса иије учио, те отиде кући. Затече госпођу на истоме месту, с истом књигом. Она га иосла по лебац и вино. Он закуца на Сарминим вратима, да и њој понуди своју услугу. Неко, као одговарајући на то, лупну изнутра на најближем прозору. Алекса оде онамо, али се тргну пренлашен, јер се сукоби