Otadžbina

38

ГРЕШИО ДЕГЕ

са чудним неким отвором. Сеђашо баба нека, коњоглаваста, густих седих обрва, мртвих очију, повезане главе. Према њој беше неки ситан господин, улупљена носа, збрчкана лица, проседе округле браде. — Кога тражиш, дете ? запита човек, мигнувши главом на више. Алекса огиде, не одговоривши. Кад се врати виде и Сарму са бабом и чичом, Алекса наслага порцуланске зделе, провуче ремик и отиде ио ручак у гостионску кухињу, где нађе два три ђака из своје школе. Они га заокупише питањима, но он забашури којекако , јер осим Тиће, не беше другима испричао свој премештај. Али неки ђачић. њему непознат, позна „порцију". — (( То је, вели, онога помоћника у ... . улици, јер ја сам му доносио јело за десетак дана до јуче. >Та служим у трећој кући на ниже од твоје. код порезника Ристе м . Па онда требаше и гостионичару објаснити. Алекса, прилично мрзовољан, не толико с тога, колико због мршаве говеђине и тананог «ауфлага" на пасуљу. љутит врати се натраг. И као да му беше суђено да се тога дана на изменце љути и весели, обрадова га госпођа оделивши му трећи део супе и већи део пасуља; до душе, од меса немаше шта одвојити, а он се не надаше да ће га ни онолико допасти, колико му даде. Она стаде одмах јести, и махну му руком да однесе свој оброк. Алекса се у кујињи шчињаше : да ли да почне јести, или да причека докле домаћин дође? У тој борби између дужности и потребе превлада оно што је јаче код деце, те његов (( господин п , прошавши мимо њ, виде са свим чисте иорцуланске зделе. Алекса уставши пред њим, облизну се и утр усне рукавом. Помоћник јетко лупи вратима за собом и као да тихо накара своју супружницу, јер она удари веома гласно да га грди. Алекса одмах изађе и стаде као мало замишљен пред прозором Сарминим. Није се нреварио. Честита Сарма закуца на окиу, те он уђе и стани се пред столом, на коме,