Otadžbina

ГРЕШНО ДЕТЕ

39

у три тањира. беху остаци јела, те он накнади што недостајаше у његовој младој, радишној врећици. Па онда се напи воде. великим гутљајима. што но кажу „волујски". И у томе Алекса беше нраво сељаче, јер је увек пио обилато, али тек нопгго би добро наслагао. Па онда, над ведрицом топле воде, заврну рукаве и стаде прати судове. Разуме се да је Сарма једнако чаврљала и смејала се. Она му причаше много што шта, а ми ћемо у изводу изнети само нешто од онога, што дознаде Алекса. Сармина је госпођа удовица некога судије из кнезМилошева времена. Кућа је њена и није задужена. Остаје јој од пензије око две трећине, и то улаже у управу фондова. Тако радн има близу тридесет годипа. Госпођа није имала деце. Сарма је код ње у служби готово од детињства. Госпођа је била здрава до пре пет шест година, па јој се узеше ноге. Сарма је дигне с кревета. те је пренесе код прозора, а лети је изнесе у двориште. Не ће дуго. Лекари кажу да је може нестати у тренутак. Онај чича улупљена носа зове се Арса, (слушкиња не каза каква је он заната). Г. Алекса оженио се са сестричиом госпођином. Г. Арса је врло мудар и врло поштен човек. (Као да Сарма жељаше да Арса утуви те две врлине г. Арсе, те му неколико пута понови те речи). Г. Арса надгледа имање госпођино п. води јој рачуне. Често остане код њих на ручку. Г. Франц је чиновник у „мопополу и и прима дукат плаће на дан. Он је код њих има две године. За две собе, послугу, огрев и каФу. плаћа шест дуката месечно. Плаћа тачно ; последњег дана од месеца, он донесе госпођи новац, а Сарми поклони дииар и по. Али мора да је лола, јер у очи празника долази пред зору кући и спава до подне. Па зна се да је оставио жену и децу, јер му је жена долазила (( из прека", да се с њим суди у Београду. Пре г. Франца становао је у оним собама опет самац, и Сарма исирича његово житије. Терајући тако у назад. беше баш стигла до петога