Otadžbina

ГРЕШНО ДЕТЕ

45

— Ко је већи? рече кезећи се Арапин. Кажи мије си ли јавио директору да си променио кућу, а? А јеси ли казао где сад служиш ?' — Нисам, а што то?.. Шта је ту... — Ништа, ништа, могу му ја јавити, знаш, ако ми не даш сто пара... — Даћу ти, да ћеш се сећати докле си жив! рече Алекса стиснутих зуба, претећи песницом. — Немој да се једиш! одговори Арапин с подсмехом. Немој, то ти шкоди здрављу. Навратићу се ја опет ових даиа, а дотле ћеш се размислити. Запамти оно што сам ти пре рекао: даћеш ти мени, и још ћеш ме молити да узмем. — И Арапин, рекавши то. оде звиждукајући. Алекса, иосећи воду, није ништа видео пред собом, Хиљаде му мисли летијаху мозгом; једна је избијала другу ; ни на једну се не могаше уставити, а гњев га обузимашесве то већи, не знајући почисто за што. 11 све што је радио тога дана, радио је расејано, незграпно. Сарма га два три пута опомену, кад је јео код ње. По што му газда изађе, Алекса, већ као обично, јави се госпођи, да му допусти да оде! ка Тићи. — Молим вас, причекајте. . . требаћете ми ! рече она умиљато. Алекса седе у кујни и стаде учити. Не ирође много, неко закуца с поља, па уђе млад, висок господин, лепо одевен. У исти мах изађе му у сусрет госиођа, поклонипти се. — 0, куме, добро дошли. Изволите, молим вас. Изволите унутра. — Алекса, овај... поче она тихо... молим вас, изађите на улицу и пазите... овај... ако видите да долази наш господин, да ми јавите. Ово је наш кум, знате. Послала бих вас да га зовете, али ко зна где је он сад? Данас је нразник, па није у радњи. Него, све једно, бу-