Otadžbina

496

Н О Р А

Нора. (Загрли је .Ј Драга Маријана, ви сте ми били добра мати, кад сам била мала. Маријша. Сирота мала Нора није имала друге матере до мене. Нора. И кад моје малише не би имале никог другог, ја сам уверена, ви би — Којешта! Глупост/ (Отвори кутију.) Идите к њима. Сад морам... Сутра [ ћете видети како ми ово лепо стоји. * Маријана. Зацело, на свој игранци неће бити нико тако леп као госпођа Нора. (Одлази у собу на лево.) Нора. (Почиње да вади одело из кутије, али одмах за тим баци све унутра.) Ах, кад би само могла отићи. Кад не би нико дошао ! Кад се међутим овде код куће неби ништа догодило.. . Глупости којекакве, неће нико доћи. Само не треба мислити.:.. Колчак ваља угладити. Лепе рукавице, лепе рукавице.... На страну с тим, даље с тим!.... Један, два, три, четир, пет, шест — (Дрекне.) Ах, долази неко — (Хоће вратима али застане неодлучно ) Тре^а појава. Нора. Госпођа Линден долази из трема где је оставила горње одело. Нора. А, ти си Христина ! Нема никог вишс на пољу, не ? — Ала је то лепо од тебе што си дошла. Линден. Чујем да си била у мом стану и питала за ме. Нора. Да, баш сам онуда прошла. Овде је нешта што чека на твоју помоћ. Седимо амо на диван. Погле амо. Сутра у вече је овде над нама, код конзула Штарнберга игранка под образинама, а Роберт жели, да се укажем као напуљска рибарка што игра тарантелу, јер ту сам игру научила на Капри. Линден. Шта, шта, па то ти мораш давати читаву преставу. Нора. Да, Роберт тако захтева. Погле, овде је одело. То ми је Роберт у Италији дао начинити, али сад је еве подерано и ја заиста не знам —