Otadžbina

Н О Р А

499

Линден. Ал ти то наравно нећеш учинити ? Нора. Боже сачувај! И не верујем. да би било потребно. Али сам уверена, кад би рекла д-ру Ранку Линдвн. Иза леђа свога мужа ? Нора. И из ове се ствари морам извући ; и та се догодила иза његових леђа. Морам се извући. Линден. Да, да, то си још ]уче рекла, али Нора. (Шеће горе-доле.) Човек то може боље у ред довести но једна жена. Линден. Да, али женин човек. Нора. Којешта! (Застане.) Када све исплатимо што смо дужни, то добијемо облигацију натраг — ? Линден. Наравно. Нора. — Па можемо у сто тисућа комада покидати и спалити ту грозну, ту прљаву харгију ! Линден. (Гледа укоченим погледом, остави гаав и устане лагано.) Норо, ти иешто тајиш од мене. Нора. Зар познајеш по мени ? Линден. ? Јуче у јутру ти се догодило нешто. Нора, реци шта је ? Нора. (Прилази јој.) Христина! (Ослушкује.) Пст! Ево долази Роберт дома. Хајде — склони се за часак код деце. Роберт не трпи трицкарије. Нека ти помогне Маријана. Линден. (Носи један део собом.) Добро, добро, али ја нећу отићи пре но што се будемо искрено проразговорили. Четврта појава. Нора. Хелмер. Нора. (Иде му на сусрет.) Ала сам те жудно изгледала, драги Роберте. Хелмер. Је"*ли била ту шваља ? Нора ." Не, Христина ми помаже да доведем у ред своје одело. Видећеш, изгледаћу дивно. Хелмер. Но, зар то не беше сретна мисао од мене 1