Otadžbina

500

Н О Р А

Нора. Прекрасна! А зар није го лепо од мене што сам те одмах посдушала ? Хелмер. (Ухвати је за подбрадак.) Лепо од тебе што слушаш свога мужа ? Но, но, враже мали, знам да ниси тако мислила. Али нећу да те узнемирујем; знам да хоћеш да видиш како ти стоји одело. Нора. А ти хоћеш да радиш ? Хелмер. Да. (Показује на дењак хартије.) Погле само. Био сам у банци — (Пође у своју собу.) Нора,. Роберте. Хелмер (Застане.) Чујем. Нора. Кад би те твоја веверица замолила што учтиво и уљудно — ? Хелмер. Тад — ? Нора. Би ли ти то учинио ? Хелмер. Пре свега морам, наравно, знати шта је у ствари. Нора. Веверица би поскакивала и сваке игре изводила кад би био толико мио и услужан. Хелмер. На среду с тим. Нора. Шева би по свим собама цвркутала гласно и лагано. Хелмер. Па то чини она и тако. Нора По месечини би ти вилинске игре изводила. Хелмер. Нора — тек неће бити тога, што си ми наговестила јутрос. Нора. (Приближи му се.) Да, Роберте, ја те преклињем! Хелмер. И ти се усуђујеш још, да ту ствар поново потежеш ? Нора. Да, ти ми жораш молбу испунити; мораш оставити Гинтера на његовом месту у банци. Хелмер. Драга Нора, његово место сам одредио за г-ђу Линден. Нора. Да, то је врло лепо од тебе; али у место Гинтера можеш отпустити ког другог гшсара.