Otadžbina

Н О Р А

501

Хелмер. То је чудно јогунство ! Што си му ти несмишљено дала реч. да ћеш се заузети за њ', ја сад да —■ ? Нора. Не тога ради, Роберте! То је све због тебе. Тај човек ради на најбезобразнијим листовима; и сам си то рекао. Он ти може многа зла иочинити. Ја га се тако плашим Хелмер. Аха, разумем; старе успомене не даду ти мира. Нора. Шта мислиш ти тиме ? Хелмер. Мислим наравно на твог оца. Нор а. Да, тако је. Сети се само. што су све писали пакосни људи по листовима о моме оцу и како су га клеветали. Ја мислим, да би они постигли били и да га скину са његова места, да влада није тебе послала да нрегледаш ствар и да ти ниси био тако благ и попустљив према њему. Хелмер. Драга моја Нора, између твога оца и мене је велика разлика. Твој отац не беше чиновник, коме се није могло ништа пребацити. Али то сам ја, а надам се и остати, докле сам год у своме положају. Дора. 0, ти и не схваташ шта пакосни људи неће све измислити. Сад би могли тако мирно, тако сретно живети у нашем милом, безбрижном дому — ти и ја и деца Роберте ! С тога те тако лепо молим Хелмер. И баш с гога, што се ти тако заузимаш за њега, чиниш ми немогућним да га задржим. На банци већ знају, да сам Гинтера отправио. Да ли сад ваља да дознаду да је новог уиравитеља банке наговорила његова жена Нора. Но, па —? Хелмер. Само да се учиии по вољи мале јогунице — даље намере ту наравно нема.... Зар да се свом особљу смешан чиним — људе да наведем на мисао, да сам под туђим утицајем? Веруј ми, набрзо бих осетио последице/ К томе —- има још једна околност што ме гони да отклоним Гинтера од банке> док сам ја управитељ.