Otadžbina

Н О Р А

50В

Нора. (Као ван себе.) Роберте — какво је то писмо било ? Хелмвр. Гинтеров отпуст. Нора. Поврати га Роберте ! Још има времена ! 0, Роберте, поврати га ! Учини то мени за љубав, — самом себи за љубав, за љубав нашој деци ! Чуј еш ли, Роберте, учини то ! Ти не знаш, шта нам све то писмо нанети може. Хелмер. Касно. Нора. Да, касно. Хелмер. Драга Нора, ираштам ти твоју бојазан и ако је то управо увреда за ме. Да, то и јесте. Или зар није увреда мислити да се ја бојим освете неког изанђалог надри адвоката. Али ја ти праштам јер то је уједно и доказ твоје велике љубави према мени. (Загрди је.) Тако мора бити моја драга, мила Нора. Нека се догоди шта хоће. Буди уверена кад устреба то је у мене не само храбрости но и потребне снаге. Видићеш да сам снажан толико, да све примим на се. Нора. (Нагло се уплаши.) Шта мислиш тиме ? Хелмвр. Све рекох Нора. (Разбере се.) То не, не никако. Хелмер. Добро; то ћемо поделити онда. Нора — као муж и жена. Сасвим као што треба. (Милује је.) Зар ти ниси задовољна ? Но; но, но, не гледај ме тим преплашеним голубијим погледом ! Та све је само пуко уображење. Сад ваља да играш тарантелу и веџбаш се на тамбурину. Ја ћу отићи у другу писарницу и затворићу врата; тако нећу ништа чути, ти можеш лармати колико ти је воља. (Окрене се вратима.) А кад Ранк дође а ти~му реци где сам. (Махне јој главом, отиде са својим хартијама и затвори врата за собом.) Седма појава, Нор а. Затим Ранк. Касније Јелена. Нора. (Сва збуњена од страха, стоји као укопана, шануће.) И то је могао учинити! Да учинио је! Учинио је у пр-