Otadžbina

510

Н 0 Р А

Нора. Да, идите само к њему; он је у другој соби; задржите га толико Рзмк. Ни бриге вас ; неће ми умаћи. (Отиде у Хелмерову собу)-. Нора. [Јелени). Он чека дакле у кујни ? Јвлена. Да, дошао је на доњим степеницама. Нора. А зар му нисте рекли да имам посету ? Јелена,. Дабогме, али не поможе нишга. Нора,. Неће зар никако да оде ? Јелена. Не, никако пре но што с вама буде говорпо. Нора. Но, па пустите га унутра, али полако. Но да ником ие речете ништа Јелена; хоћу мужа да изненадим Јелена. Да, да, разумем већ . . . (Оде). Нора. Настаје ужас. Настаје ипак дакле. Не, не не, то се не може, не сме догодити. (Приђе Хелмеровим вратима и закључа их. Јелена отвори врата од трема Гинтеру и затвори их за њим. На Гинтеру је путничка бунда, високе чизме и шубара). Осма појава. Нојоа. Гимтер. Нора. (Иде му на сусрет). Говорите полако ; мој муж. јекод куће. Гинтер. Ако ће . . . Нора. Шта хоћете ви од мене ? Гинтер. Одлуку хоћу да имам. Нора. Па дед брзо. Шта је? Гинтер. Биће вам познато, да сам отпуштен. Нора. Нисам могла сиречити г. Гинтеру. Борила сам се до крајности за вашу ствар, али без успеха. Гинтер. Зар вас ваш муж тако мало воли? Он зна шта је могу против вас учинити и ипак се усуђује Нора. Како сте могли и помислити, да бих му могла рећи? Гинтер. Боже благи, на то нисам ни помишљао. Толико мушке храбрости да покаже, то не беше нимало налик на мог честитог Роберта Хелмера . ..