Otadžbina

33"

Н 0 Р А

511

Нор а. Г. Гинтеру, позикам вас да с уважењем говорити о мом мужу. Гинтер. Наравно, свака му част! Ади како милостива госпођа то тако бојажљиво скрива, то смем претпоставити, да сте јуче мало боље размислили о томе, шта сте управо учинили? Пора. Више но што би ме ви икад поучити могли Гинтер. Без сумње. тако лош правник к'о ја Нора. Шта хоћете ви ? Гинтер. Тек да видим, како вам је, г-ђо Хелмер. Целог сам дана на вас мислио. Један благајник, један надриодветник, један — Но, једном речи, човек к'о ја, има такођер нешто од онога што се иазива срцем. Нора. То докажите, помислите на моју малу децу. Гинтвр. Јели ваш муж на моју помишљао ? Али оканимо се тога. Хтео сам вам само рећи, да не треба ту ствар тако озбиљно да схватите. Бар што од мене зависи Нора. Зар није тако ? Та знала сам ја то. Гинтер. Можемо ми све у миру удесити; не мора ни доћи у свет, остаће међ нама трома Нора. Мој муж не сме то никада дознати. Гинтер. Како ћете то спречити ? Можете-ли можда платити остатак ? Нора. Не, одмах не. Гинтер. Или можда знате начина, како ћете ту своту скоро набавити? Нора. Не, никаква што би га могла употребити Гинтер. Не би вам већ више ни користио. Све кад би и имали сав иовац готов у руци, вашу облигацију ипак не би добили натраг. Пора. Реците ми дакле. шта хоћете с њом да чините? Гинтер. Задржаћу је само — тек да ми је у рукама, Нико од страних неће ништа дознати за то. Ако се у вас ствара можда каква очајна одлука Нора. И ствара се.