Otadžbina

512

Н О Р А

Гинтвр. — Или ако хоћете нешто да учините, што је још горе Нора. Огкуд знате ви то ? Гинтер. — То се оканите таких стнари. Нора. Откуд знате ви, да ја то хОћу? Гинтер. Већина нас је то хтела с почетка. И сам сам хтео; али нисам имао смелости . . . Нора. (Без нагласка). II и ја не. Гинтер. (С олакшицом). Зар не ?. Ви немате смелости толико . . . Ни ви не ? Пора. Ш 1 . . . Не . . . Гинтер. И била би глупост само. .Је-ли прешла прва домаћа бура . . . Ја имам овде у шпагу писмо за вашег мужа . . . Нора. И ту је све унутра? Гинтер. Што може бити блаже Нора. (Брзој. То писмо он не сме примити. Издерите га. Ја ћу створити новац. Гинтер. Извините. г-ђо Хелмер, али ја мислим да сам вам већ рекао Нора. Не говорим о новцу што вам га дугујем. Реците колику своту иштете од мога мужа, и ја ћу вам је створити ? Гинтер. Ја не тражим новаца од вашег мужа. Нора. Но хпта ? Гинтер. Рећи ћу вам. Ја хоћу да се опет уздигнем Ј -ђо Хелмер, хоћу да се рехабилитујем; ту ми мора ваш муж иомоћи. Од године и по нисам се лаћао никаквих нечасности; за све то време борио сам се са најтежим околностита; био сам задовољан тиме, што сам се могао < корак по корак узвишавати. Сад сам истеран, и сад се више нећу задовољити само тиме, ако ме приме натраг у милост. Ја хоћу више, кажем вам. . . Хоћу опет у банку — у више место; ваш муж ми баш мора створити место. . . Нора. То неће он никад учинити!