Otadžbina

Н О Р А

513

Гинтвр. Учиниће, ја га пбзнајем; он не сме ни писнути. А јесам-ли једном с њим заједно тамо унутра, то ћете видети. Ни година дана неће проћи, а ја ћу бити десна рука управитељева. Не Роберт Хелмер, но Хајнрих Гинтер ће водити тада банку. Пора. Дотле нећете никад дотерати! Гинтер Желите-ли можда ? Нора Да, сад имам смелости за то ! Гинтвр. Не уплашисте ма ни најмање. Тако нежна, размажена госпа као ви .Нора. Ви ћете видете; ви ћете видети! Гинтер. Под лед можда ? У црну хладну воду ? А пролеће ће вас избацити на обалу ружну не познану, са отпуштеном косом Нора. Не уплашисте ме. Гинтер. Ни ви мене. Тако се шта не чини г-ђо Хелмер. Па шта би и користило? Ја бих имао исто овако облигацију у свом шпагу. Нора. И тад још? Но, шта, још и тада —? Гинтер. Заборављате, да тада од мене зависи ваш добар глас. Нор а. (Стоји немо и гледа у њега). Гинтер. Тако. Сад сте приправни. Не учините никакву глупост. Чим Хелмер добије моје писмо очекујем вести од њега. И помислите, да је ваш муж то, што ме је нагонио иа тај корак. То му нећу никад онростити. Остајте здраво, г-ђо Хелмер. (Одлази кроз трем). Девета појава Нор а. Затим Г-ђа Линден. Нора. (Похита к вратима, отвори их мало и прислушкује). ОдЛази. Писма не оставља. Не не, то би било немогућно! (Отвара врата све то вишс). Н1та значи то ? Застајкује, не иде доле на степенице. Предомишља се? Зар да —? (Писмо пада у кутију за писма; затим се чују Гинтерови кораци, који се после на степеницама губе. Нора загушљивим вриском трчи