Otadžbina

Хелмер. Радо, врло радо , кад ти тако захтеваш. (Седне за гласовир). Нор а. (Узима тамбурин и дугушарену струку. Набира је на себи и једним скоком стави се на сред позорнице). Но сад започни! Сад хоћу да играм! (Хелмер свира. Нора игра. Ранк стоји крај гласовира иза Хелмера и гледа). Хелмер. (Овирајући). Лакше, лакше. Нора. Ја не умем друкче. Хелмер. Не тако нагло, Нора. Нор а. Баш како треба. Хелмер. (Престане). Не, не то не иде. Нор а. (Смеје се и замахује тамбурином). Нисам-ли ти рекла ? Ранк. Сад ћу ја да је пратим. ж Хелмер. (Устане). Учини то, ја је могу тад боље поПрављати. ( Ранк ссдце за гласовир и свира, Нор а игра све то дивље. Хелмер стане крај нећи и чешће је поправља; она изгледа да и не пази на то, коса јој се отпусти и падне преко рамена; не осврће се на то и игра даље. Г-ђа Јинден ступи у собу). Лнден. (Застане као закована на вратима). Ах — ! Нора. (у игриЦ Овде је весело, зар, не Христина? Хелмер. Али мила, драга Нора, ти играш као да је на живот и смрт. Нора. То и чпним. Хелмер. Ранче, престани, то је права лудост. . . Престани кад ти кажем. (Ранк престане, Нора одједаред стане). Хелмер. (Приђе јој). Томе се нисам надао, . ти си све заборавила. Нора. (Баци тамбурии). Ето, видео си и сам. Хелмер. Ту треба богме основне поуке. Нора. Но, видиш-ли како је то потребно. Мораш ме веџбати до последњег тренутка. Хоћеш-ли, Роберте? Хелмер. Заце.ло, зацело. Нора. Ти не смеш ни данас, ни сутра ни на шта помислити осим на мене, не смеш ни једног писма отворити, —- да ; шта више ни кутије за писма — *