Otadžbina

Н О Р А

519

Нора. Ах, то ти не можеш схватити. Иди к њима, ја ћу одмах доћи. (Линден одлази у трпезарију). Дванаеста појава. Нора. Затим Хелмер. Нора. (Застане за часак да се разабере, затим погледа на свој сахат) . Пет. Седам часова до поноћи. Затим још двадесет и четир до друге ноноћи. Тад се тарантела свршила. Двадесет четири и седам? Још тридесет и један час живети. Хелмер. (Иа врати десно). Али где застаје толико моја мала шева ? Нора. (Похита му са раширеним рукама)- Еео је ' (Завеса пада).

ТРЕЂИ ЧИН Иста соба. Сто што је био крај дивана преиесеп је са свима столицама око њега папред у средину. На столу гори лампа. Улазпа врата су отворена. Са горњега спрата чује се свирка уз нгру. Прва појава. Госаођа Линден седи крај стола и расејано преврће листове у једној књизи; покуша да чита али не може да сабере своје мисли; поново погледа немирно ишчекујући на улазпа врата. Затим Гинтер. Г-ђа. Линден , (Погледа на свој сахат). Још га нема. А већ је крајње време. Ако није — (Ослушкује опет). Ах, ево га. (Одлази у трем и отвара опрезно врата од трема: на степеницама се са чују лагани кораци; шапуће). Уђите унутра. Овде нема никог. Гинтер. (На вратима). Код куће сам нашао један лист од вас. Шта ће то да значи ? Г-ђа Линден. Ја морам свакако с вама говорити. Гингер. Тако ? А мора-ли то баш свакако бити овде ? Г-ђа Линден. Код мене је немогућно; моја соба нема засебна уласка. Уђите унутра, ми смо сасвим сами; девојка спава, а Хелмерови су горе на игранци.