Otadžbina

II О Р А

533

Хелмер. |Шеће у наоколо). 0, да грозне јаве! За свих осам година — она гато је била моја радост и понос мој — преварила ме лажљивица, — да, што је још горе. горе још — преступница ! — 0 да грдне грдобе ! Пи, пи ! Нор а. (Тгути и непрестано га гледа укочено). Хелмер. (Застане пред њом). Ја сам могао слутити да ће се тако шта догодити. Могао сам то предвидети. Свога оца лакомислена начела — ћути! лакомислена начела свога оца, сва си их наследила. Никакве религије,. никаква морала, никаква осећања према дужности. . . О, како сам љуто кажњен. што сам му гледао кроз прсте. То сам чинио тебе ради; и ти ми то тако враћаш. Пора. Да. тако. Хелмер. Уништила си ми сву срећу моју; разорила ми сву будућност. 0, та иомисао је ужасна. Ја се налазим у рукама бесавесна човека; он може чинити, налагати, заповедати ми штогод хоће. — и ја морам ћутећки на све пристати . . . И тако јаднички морам да паднем и пропаднем, а све, са једне лакомислене жене! Нора. Кад ме не буде више ту, ти си слободан. Хелмер. Не трпим Фразе. Таким се празним речима разметао и твој отац. Шга ми то може помоћи, када више ие «будеш Ђ . Баш ни најмање. Он. може ипак ту ствар обелоданити; а учини-ли то, могу још пасти под сумњу, да сам знао што о твом кривичном делу. Могу још помислити да сам ја био подстрекач — да сам те ја навео на то ? А на свему томе имам да захвалим теби, теби, што сам те на рукама носио за све време нагаег заједничког живота. Схваташ-ли сада, шта си ми учинила ? Нора.. 'Хладном мирноћом). Да. Хелмер. Невероватно је, да ја не могу иикако да схватим. Али до одлуке морам доћи. Доле струку. Доле с тим, кажем ти ! . . . Ја га морам задовољити ма на који начин. Ствар се мора свакако забашурити — А гато се мене и тебе тиче, то мора изгледати. као да је између