Otadžbina

536

Н О Р А

по мало вратити. Сугра ће ти све друкче изгледати; иећу ти морати понављати, да сам ти опростио; Ти ћеш и сама осећати , да сам то учинио. Како си могла по_ мислити, да бих могао прегорети, да те отурим од себе или да ти само што и пребацим! 0, ти не познајеш нарав истинитог, правог мужа. Мужа тако умирује, тако му слатко пада осећање, да је својој жени опростио да јој је искрено, од свег срца опростио. Она је тиме постала у двоструком смиолу његовом својииом; она се њим уједно наново родила; оиа је у неколико и његова жена и његово дете у исти мах. И то ћеш ми од сад одиста и бити, ти потребито створење моје. Не плаши се ништа, Нора; буди само искрена према мени. тад ћу ја бити уједно и твоја воља и твоја савест. — Шта је то ? Нећеш у постељу ? Ти си се пресвукла ? Нор а. (Долази у свом свакндашњем руху). Да Роберте, ја сам се пресвукла. Хвлмер. Али зашто ? Сад, тако касно — ? Нора. Ноћас нећу спавати. Х-лмер. Али, драга Нора Нора. (Гледа на свој сахатј. Још није тако касно. Седи амо, Роберте; обоје имамо још много што-шта да речемо једно другом. (Седне на једну страну стола). Хелмер. Нора —- шта значи то ? То хладно укочено лице Нора. Седи. Ја имам много да говорим с тобом. Хелмер. (Седне преко пута од ње на сто). Нора, ТИ М6 плашиш ... Ја те не разумем. Нора. То је баш. Ти ме не разумеш. И ја те такођер нисам разумела — до вечерас. Не, не прекидај ме. Чуј само, што ћу ти рећи .. . Ово је обрачуњавање Роберте. Хелмер. Како мислиш ти то ? Нора. (По кратком ћутању). Не п&да-ли ти нешто у очи ,кад тако овде седимо ? Хелмер. Шта би могло то бити ?