Otadžbina

540

Н О Р А

Хелмер. И ти немаш јасне слике о своме ноложају у својој рођеној породици ? Немаш-ли зар при таким питањима неварљива путевођу ? Немаш-ли зар религије? Нора. Ах, Роберте, ја и не знам , шта је религија. Хелмер. ТТТ та кажеш! Нора. Ја не знам ништа више но што ми је пастор Јакоби рекао, кад сам се конфирмисала. Он је рекао, религија је то и то. Изађем-ли једном из свега овога, и будем-ли сасвим сама себи оставл>ена, то ћу исгштивати и то питање, Видећу баш. да-ли је истина што је рекао пастор Јакоби или шта више; да-ли је за мв истина. Хелмер. То је нечувено нешто из уста младе жене! Ако те религија не може повести истини, то ћу се потрудити, да бар уздрмам савест твоју. Јер морална осећања ћеш тек имати ? Или — одговори ми —- немаш-ли можда ни тога ? Нора. Да Роберте, најбоље је, да ти и не одговорим на то. Та ја то и не знам. У тим стварима нисам ни мало на чисто. Ја знам само, да о таком нечем имам сасвим друго мишљење но ти. Ја чујем сад, да су и закони другојачи но што сам ја то мислила; али да су закони и добри, то ми никако не иде у главу, Жена дакле да нема права, да поштеди свога оца на самрти и да спасе свога мужа? У тако шта ја не верујем. Хелмер. Говориш као дете. ти не разумеш друштва, у коме живиш. Нора. Тако је. Али сад хоћу да га упознам Ја морам дознати, ко има право. друштво или ја. Хелмер. Нора. ти си болесна; ти си у грозници, да, ја мислим чисто да ниси ири себи. Нора. Ннкада ми није било све тако јасно, као што је то ноћас. Хелмер. И чистом свешћу оставл>аш ти мужа и децу ? Нора. Да то ћу учинити. Хелмер. Ту је могућна само једна одгонетка. Нора. Која ?