Otadžbina

ЗЕМЛ.ОРАДИИЧКЦ крелит

59

напдаћују од овојих дужника. последњи је свакојако већи, представља добит коју оне имају као кооператнвне задруге. Али та добит никада се не дели међу чланове; она прииада самој задрузи. Из те добити изузима се извесна сума иа трошкове банчине, а остатак конституише резервни фонд који служп на попуњавање евентуалних губитака које задруга може претрпети. Руковању каса за штедњу оставља се потиуна слобода. Пласирани новац не вуче велики интерес, 4 до 5°/ 0 док банка наилаћује 7 до 8°/ 0 Ни сам организатор кредитних задруга у Немачкој извесно није могао предвидити да ће се његово тако сићушно предузеће у почетку у голикој мери разгранати. Рајфајзен је имао у ирви мах да се бори са огромним тешкоћама, на које је његова идеја наилазила од стране богатих класа, осуђујући његово нредузеће као социјалистичко и оиасно. Ва.т.ало је најнре разагнати разне иредрасуде и сузбнти многе интересе у ирвим данима организовања. Тако брзом његовом успеху највише је допринело све јаче економно опадање иемачког сељака; оио је учинило те се напослетку та новина, данас тако спасоносна за сеоско становнпштво, морала пригрлити. кад није било излаза на другој страни. Са напредовањем тих установа ишло је од прилике као и са падањем тела из ваздуха. Брзина растења њиховог броја напредовала је у мери у којој се постизао циљ. Крајем 1887 године број сеоских банака беше 343, данас он достиже близу хиљаду. Између кредитних установа, чију организацију у кратко изложих и тако нопуларних новчаних завода, основаних ио систему Делићевом, изгледа да нема разлике. Међу тим, ако се посматрања једних и других зближе, разлика одмах пада у очи. Делићеве банке оснивају се помоћу капитала који се дели на акције, истина приступне малим кесама, али свакојако оне дају установама карактер сиекулативаи, јер акционари вуку добити: њихов новац доноси пптерес и добити се деле на дивиденде. То