Otadžbina

КРИВИЧНЛ. ДЕЛА

мссној властн, која ће ио обичају свакоме обзнанити, не би ли се гослодар лсте ствари нашао ; ако ли би ствар вигае од 12. двадесетака врсдела, оида ћеш морати јавити среском или окружпом начрлнику, који ће својим иачипом по потреби и преко новина обЈавитп«. У тач. 3. 383. крив. зак. прописано јс и новчано до пет т <Ј ..1ира да се казпи : »Онај који туђу ствар нађе, па па захтеван,е господара или власти не11е да је изда, или почем је за такву у оном месту објавл>епо господару или полиц, власти не преда, ако вредност ствари но прелази 100 гроша пореских, а нпаче ако вредност ствари већа буде, кпивац ће се сматратх као утајач но §. 230. и као такав казнити.* У правпој пауци опорно је питање, може ли бити код утаје покушаја ? Нпр. пеко покуша да туђу ствар која је бпла поверепа п,еговоЈ држаЕини, прода или заложи, али у томе буде ухваћен. Ови и овима слични случајеви бупили су многе правиике у правиом схватаљу утаје, те пх п данас има много који заступају мишљење, да п код утаје може бити покушаја ; но они греше, јер се утаја као кривично дело свакада јавља као свршсно дело. По томе ако је ко при продајн пли залагашу ту!,е ствари ухваћен и спречен да то учпнп, па призна да то није његова ствар, а казује чији је, онда пе стсји утаја јер нема порицања сопственостн, а ако не призна да је то туђа ствар, онда је он тим непризиавањем створио свршено кривично дело. Исто тако нпр. кад је нско нашао неку ствар, па ју држи при себи пејављајућн пнкоме за то, али се ствар ухвати нре оног рока, који закон одрећује за предају нађених ствари, онда не може бити утаје, а ако је ухваћена после тог рока, онда стоји свршено дело, Наш законодавац о утаји прописује ово : 229. Онај који туђу покретну ствар, која му је на сахранен.е,; руковање или управљвње, или другу какву цељ предана с обвезом, да је у своје време новратп или коме преда или изда, на Јптсту господара, притежаоца или држаоца прода, потроши, заложи илн је где год склони да се не зна где је и шта је с њом урађено, пли противу свог уверења одриче да ју је примио, у намери да, је бсз накнаде себи прнсвоји, сматра се као утајач." Овде пам ваља пазити на законски израз : «ка гатету госаодара« који нам казује, да у оном случаЈу, где господар ствари не трпи никакву штету, не постоји утаја. 11о томе ако је неко продао пску замсшБнву туђу ствар, а господару дао другу али таку иету ствар од иете вредности, онда нема утаје. Ако је неко заложио ту !)у ствар, али он је у стању да је откупи тако да госиодар због