Otadžbina

КРИВ11ЧНА ДЕЛЛ

пртора може ца њ' пуцати и убити га. с< Овако убијање ајдука битпо се разликује. од оног, где се свакп овдашКује да га може убити. Опо ]е убијање у одбранн, а ово је много више на.шк иа пресуду, коју не изриче -суд, већ среска вдаст. Како наш законодавац кажњава ајдука, које је учипио злочинство, види се из I 245. крив. зак. „Но ако ајдук и злочинство које у ајдуковању учшш, да се казпн смрћу. А ако учнни престуилеч.е да се казнн робијом од десет до 20 година.* «Ако је ајдук , почем је у ајдуковању какво злочинство у.чнпио, сам из сопсгвеног побуђсња од ајдуковања одустао н властп се иа милост и немилост предао, да се казпи робијом до петнаест година; а ако се тако иредао, почем је престунл,ење у ајдуковању учшшо , да со казни затвором до пет година , порсд губигка грмђанске части, а по величини престунљења и р мбијом до десет година." „Акосеајдук, почем је у ајдЦковању какво злОчинство учинно, тек па позив власти овој преда , да се казпн робијом до двадесет година, а ако се тако преда, почем је лреетупљење какво у ајдуковању учинио, да се казпи робнјом до десет годипа." Наш је законодавац замишљао, да ће овакпм прописима васпоставнти личну безбедност у земљн п пскорепити ајдуко, но у практицп се показало , да законски ироипс ма како он строг бпо, ни у колико не упливише на опадање кажњивих дела. То иам доказује и та околност, што је овај етроги закопски пропис у крнв закону о ајдукевању донешеп још 1861. годипе, а друмски и пољеки разбојници, које наш законодавац пазива ајдуцима, ни данас још нису искорењени. Није кривнчпи закон у стањ.у да застраши никога од одметаља у ајдуке, али је то у стаљу да учинн добро органлзоваиа иолиција. О томе нам даје пепобптан доказ 1889. година. у којој се још из рапијих година намнозкно приличан број ајдука и чим ее влада постарала за бољу организацију (ма и иривремепу) полиције, одма се успело, да се за ту годину земла очистп од овпх разбојника. Оавесном и добро уређеном полицијом п непрекидиим практичким васпитањем народа. више ће се успоти но са најгећом етрогошћу кривпчног закона. Није ли у ередњем веку, када ее најмање пазило на практичко образоваље народа и када се најмања брига обраћала на уређену полицију. било највише разбојника по свима езронеким земљама, ма да је ухваћеп разбојник страховито мучеп и осуђеп бивао на ужасну смртпу казну ? Но шта ли су до сада наше владе иредузимале за образовањс народа? (Ја овде не говорим о школском образовању деце). Ништа и са свим ипшта. Сељак —