Otadžbina

КРИВИЧНА. ДЕЛА

75

ј ер со господа не одмеНу у ајдуке — како је јота као дечак напустио школу, заборавио је по мало оно, што је у гпколи научио, а школско образовање слабо је и утицало на оплемењипање његове душе. Од тога времена он само слуша и изговара псовке, навикавао се на кавански и механскп живот, пе чув нигде ни једпе иоучљиве речи, не добив негде поуке о томе, шта је човек, какав је његов позив на овом свету и какве су његове дужпости; али је слушао како се тај и тај разбојник хвали са својих дела , како је ласно дошао до иоваца, које он својим радом никада зарадити пеће. Олушајући узношење таких дела, њему се убијање не чипи тако страшно, па пи робија му не изгледа стгцна. као што ми правници то замишљамо. И наше владе замишљале су при давању толиких механских права, да је механа место па коме Ке се народ васпитати те ће сељак тамо стећи племенитија осећања , постати њежнији п да ће почети схватати и иоштовати права свакога ггоједшгца п тако пзбегавати чињење зла; а ако се баш и у пркос оваком васпиташу одаје злу, њега ће крнвични законик-, суд и робија иоучити, како се у земљп морају поштоватп свачија права. Ово је горка истпна у историји васпитања нашега народа, гга затоичптамо тако често, како у нашој маленој земљи сваки час наступа велика опасггост по личну и имовггу безбедност. Статистички податцгг доказују нам , да још немамо ни иоиближно довољно школа за децу, а о томе да народ осим учитеља у политици никаквих других учптеља нема, није нужпо прибављати доказа, јер нам то нико оспорити неће. Народ никада још није чуо од свога свештеника редовно за време службе Божије истинске иоучљуве речи, које би га обучавале и учврстггле у моралу , но ако је где свештсшпс гг пробеседио коју , те беседе ггемају поучљивс вредности , но су махом иразнословља и хваљење светих отаца. Наши свештеници по селима шест дана у педељи седе скрштеггих руку, изузев ако код куће кува ручак ггли тера политику помехаггама, а шта ли би томе свештенику одузимало од угледа, када би га држава једним практичким законом претвор'лла у учитеља, који ће шест дана у недељп бити учитељ деце у школи , а седми дан бити учитељ народа у цркви ? На тај би начин у Србији свако село имало свог учител 3 а , који би у радвим данима давао деци, основно школско знање, а недељом при служби Божијој давао народу поуке о моралу народном изношењем корисне истше а неузношењем баснословних заслуга светих отаца, које народ већ и уз реч псује. Овако данас иитп имамо довољно учитеља за децу, нити пмамо довољно обичних свештеника који у самој ствари народу нису учитељп, па како ли мислимо опда да васпитамо народ и да