Otadžbina

:А[1ЈА ЂОШГК

81

Фрајлице, т. ј. младе глумице Маре скупила «златна" омладина Вечејска. Шго су млади људи око Стазе — није она крива; та ие може отерати такве чланове публике' Али је он спазио, да се Стаза не забавља с њима тако, као што се у Сентомашу с тамошњим «дендијима", а то му је годило. о, те како годило. Била је некако расејана I! више се из учтивости с њима разговарала. По кад кад је и погледала на сто. за којим је Даша седео и пека живља румен прелети јој лице. Датпи је било тада, као да га иозива у помоћ, да ;је ослободи тих „несносннх", и онда му се и иехотице стегоше неснице и вилице, и неразговетно < ( апостола им!" шушну му кроз зубе. Кад је пошао кући и Стази се јавио, уграби од ње осмеј н поглед, пун слатког наговештаја и неке врсте мољења за опроштење. 0, како му груди беху иуне, кад је ступио на улицу! У свом стану затече на столу лену киту цвећа и зачуди се. Није одмах знао, како да разјасни себи то. У први мах, да како, да је помислио, да је од Стазе ; али како је она удесила ту ствар! Не, није од ње. Од Пере можда ? Ех, као да је Пера, Пера Смуђ, тако сентименталан ! Од управитеља ? Тај би се пре удавио у Тиси, него што би п цвећем чак даривао своје глумце. Та не да им ни оно, што мора! Иије се довио иикако а опет се радовао том првом видљивом признању свог глумаштва, своје веШтине. Даша смота цигарету, припали је на Свећи и ирући се онако обучен на кревет. Данашњи очевидан уснех, Стазин мио поглед и сад ово цвеће — око њега се ноче соба вртети. Први пут је почео осећати у себи онај глумачкн нонос, који је продукт ласкања глумачкој сујети. Осећао је, да нешто вреди. да нешто може, да ненгго уме. П сад му ни најмање није било жао, што је иапустио тако сигуран положај у Сентомашу, те се занео за Стазииим очима, Перин загрљај му је вредио много више, него да му је ОТ.ШБИНЛ КИ. XXVIII 01'. 109. 6