Otadžbina

«8

Д АIIIА ЂОНИЋ

— Сад ми је лакше, рече иун радости; сад нек мн дође ко год, да те обрлати — тако ми Бога ! удавио би' га. - Не ће нико не бој се. А сад хајдмо натраг! Сунце је прижегло. Гледај преко, како се блисгају куће у сунчевом зраку ! Чини ми се, свака се смешка на ме —- о пролеће дивно, само кад си и мени освануло ! Хвала ти, Дашо! Тебе посла сам Бог амо — то ти не ћу никад заборавити. Даша подиже главу иун задовољства и поноса. И он је учинио добра! Он, који до сад није управо ни знао, да има задово.ветва у том, кад и другом иде добро, па још да је он узрок том. Скине шешир с гиаве и убрише зној с чела; за тим иогледи свог друга. — Знаш. брате, рече и насмеши се; ја ни на крај памети, да си тако пун осећаја. Ти који се на иозорнипи лудиш, да се и ми чак смејемо. — Тако је то често. Из прва сам се дедачио, што ми се допало самом, а сад, што сам се научио. Теби не ће бити тако ; ти си друге багре. — Слушај, Иеро, иоче Даша после мале почивке; алп, немој се срдити — Знам шта ћеш. одговори Пера; ти би хтео да знаш, шта је то са мном и са Стазом, и каква је она. Је ли? —- Тако је; али, ако ти је тешко — Ни најмање. Ја сам с њоме нрекинуо већ даино, одмах после по године, и сад ми је тако све једно, да ти не могу ни казати како. Једно ме само једило —- А то је? — Она је, како да ти кажем, но, она је прошла и кроз сито и кроз решето. Њу је овај наш Курјак нашао у некој механп, где је иослуживала, и одмах се решио, да је ((ангажује" и то као друштвени „магнет". Она је бистре главе и брзо је схватила, шта управо хоће тај курјак с њоме, и кад јој је овај обрицао све на свету, решп се да иде с њим. После се дотерала и као глумица, п ти видиш, да она баш добро игра. Да како, чим је