Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБНЈЕ

33

са којих би свештенике ваљало ионизити испод свију осталих редова грађанства. Друго немамо никакве потребе да их понижавамо. Треће. баш и када би их искључили из скуиштине, остаје оно, што је рекао г. Риста Поповић, само бих ја додао. да бн се свештеници после тога мешали у политику као увређени и огорчени људи. Оно што би се хтело овим нредлогом, може се на други начин постићи. Треба већу пажњу на то обратити ко ће бити а^стављен за свештеника , па их онда брзо неће бити ни једнога који ће терати политику на штету цркве. Али к асге не треба заводити. Одсудно сам против. Њ. В. Краљ: Не само да је довољно говорено, него сва господа у овоме скупу имају о овом питању тако утврђена мишљења, да се она не би променила када би до сутра слушали како један беседник полемише с другим, а међу тим ми смо са тим полемикама утрошили несразмерно велики део времена, које имамо на расположењу да свршимо цео овај посао. У осталом ово кажем само као председник овога збора, коме је дужност да унравља дебатом. имајућн у внду главни цил>, а ви ако хоћете још да говорпте, ја вам нећу ограничавати слободу говора. Чули сте предлог Њ. Преосвећености г. владике Мојсија, који је идентичан са предлогом. који је изнесен у једном од наших ранијих састанака од Њ. Високопреосвећености Госиодина Митронолита. Чули сте шта о томе нредлогу мисле два члана ужег уставотворног одбора, господа Риста Поповић и Јов. Авакумовић. И Ја потпуно делим њихово мишљење. да свештеннке не треба искључити из права да могу бити изабрани, и Ја сам у ужем одбору на то пристао. Ја свој пристанак нећу да браним старинским заслугама свештеника за ослобођење наше отаџбине, јер и ако су оне несумњива историјска Факта, онет нико из њих не може логично извести да свештеници имају и данас тако великих заслуга, да би због њих ваљало имати особитих призрења према свештеничком ОТАЏБИНА КН>. XXIX. св. 113 3