Otadžbina

34 ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

сталежу. Кад бих и Ја хтео да се послужим логиком г. Ранка Тајсића . онда би изашло . да и осем калуђера и свештеника. које је он побројао, има нуно сјајних јунака и војвода, са којима је Кшаз Милош успео не само да ослободи Србију него и да створи нову српску државу, и да потомцима тих великих људи, из призрења на заслуге њиховнх иред ака треба дати особита права данас, и онда би се из те велике захвалности г. Ранкове за старинске заслуге, испилило нешто, за што он много не мари. т. ј. аристократија по пореклу. Штедећи дакле демократска осећања г. Ранкова, ја нећу да се послужим његовом аргументацијом. а ннје ни нужно, јер Ја прво одиста хоћу да дам земљи слободоуман устав, а он то не би био, када би закраћивао свештеницима или ма коме реду грађанства. да може ући у скупштину. а друго има против изнесеног предлога тако важних иолитичких разлога, да сам уверен, да ће и Њ. Внсокопреосвећеност г. митрополит и Њ. Преосвећеност г. владика Мојсије одобрити Моје гледиште. Већина свештеника. који су до сада бирани у скупштине, припада радикалној странци Када би ми унели у Устав да свештеници не могу бити изабрани, раднкална странка имала би право да сматра. да је та одредба Устава наперена само противу ње. А Ја хоћу да дам земљи Устав, на који ће све странке, на и радикална, пристати, као па своје дело. Г. Риста Поповић доказао је да искључивање свештеника из скупштине не би уродило оним нлодом , који преосвећени предлагачи очекују од свога предлога. У прилог г. Ристиног схватања, Ја ћу вас подсетити на Француску. И тамо ниже свештенство не може бити бирано у скупштину. Па ипак, или баш за то, Француски свештеници су највећи нолитички агитатори. Болест, коју би преосвећени црквени великодостојници хтели да излече овим предлогом, не лечи се Уставом, већ редовним законодавством о васпитању свештенства. Ја сам дакле у начелу противан, али сам противан и у појединостима. Ако би се узаконило,