Otadžbina

ДОМОБРАНЧЕВА КЋИ

101

Дуго сам тако лежао , сањајући будан, док ме од једном нека невидовна оила не отрзке из овога нолусиа. Скочим на ноге и погледам на часовник. Било је 2 3 / 4 но нодне. Сетих се да ће у 3 часа стрељати старца. Бејах се тврдо решио да ни по што не присуствујем овој трагичној сцени. Али у истом тренутку осетих магнет ватрених старчевих очију, који ме безвољно одвуче у село, где зачух нотмуло ударање добоша. Кад сам стигао близу места ван села , видох само како се иа команду к или п старац стропошта у гроб. Мирно и одмерено нриђе девојка нлиткој раци, клече поред мртвог оца, целива му уста и гледећи у њега очита «оче наги", за тим се диже и оде. Сад сам и ја морао погледати на страну, јер су ми очи биле пуне суза и једва сам се уздржао да гласно не зајецам. Па команду: «на лево-круг, ма,рш п војници се вратише у село. Они беху извршили своју дужиост. Одох и ја. Куда, ни сам пе знам. Лутао сам ио околини. Кад сам се вратио у село, сутон се у велико био почео хватати. Успео сам се уз гомилу рушевина и земље, што беше иагомилана пред вратима мога стапа; али кад хтедох да уђем у кућу, приметих светлост на прозорима моје собе, који не беху дово.бно застрти. Приђем једноме прозору, погледам у собу и нренеразим се! Пред камином, на коме је стајала икона Мајке Божје, клечала је кћи домобранчева у мушком оделу и иаоружана пиштол-.има, Кад је била готова са побоншом молитвом , устала је и комадићем малтера написала је на угаситом собњем тапету кругшим и разговетним словима ову једину реч: ((КетевЈз" — Освета. — Она хтеде већ да изиђе из собе, кад јој ја изненада препречим пут. Захтевао сам да ми изда оружје одмах и без устезања. Мора да ме је познала, јер ми је без икаквог поговора предала оба своја пиштоља и одмах- за тим наумила да иде. Замолих је да причека за један часак и запитахје: да ли зна шта би је сиашло да су је ухватили у селу