Otadžbina
3 в о г о м
103
противно нашим законима . што девојку нисам одмах и ухапсио. У мом стану, где сам тек сутрадан дошао. не беше више никога. На мом столу нађох цедуљицу, на којој беше написано : « Госиодине, жудн>а за осветом ја,ча, је од разума, Неколико дана после тога, једна од наших предстража имала је борбу с једном гомилом Француских домобранаца; коју је срећно разбила и растерала. Враћајући се у село, наши су људи донели собом и лешеве у сукобу овом изгинулих домобранаца, међу којима иознадом и леш младе и лепе девојке — Францускиње. Потпоручик који је предводио ову патролу, причаше ми , да се девојка борила храбро и јуначки, да је увек предњачила , и да је прободена бајоиетом једиог нашег војника, погинула.
ЈЗОРКА
3 Б О Г О М
Гле како се лебо ндави Оно тамо зора свита. А ја морам нутоватп.
Збогом земљо ноносита!
Отаџбину, тебе милу, Та два блага срце има, Храбру мишду, мач о бедру, Племеннтост у груднма.
Помисао на те мајко Отаџбпно, моје благо! Оживљава снове моје.
Збогом и тп чедо драго.
И док твоје војно, мила, У даљне се краје нине, Љубав моја штптиће те. Чуваће те из далдгне.
Хај, натпто су сузе твоје Нашто туга срце пара ? Немој плакат' селе мила Срце моје из недара.
Ах! не рони сузе више, Нашто сузе ради мене ? ! Збогом сунце! Нек' те теше Наше лене усномене.
А Ћ-