Otadžbina

118

књнжевност

беше удата за дипломату, а није знао да ли се вратила. Али најзад смисли да за њу не пита, „Биладне била све ми је једно.® — Дакле доћи ћеш ? — Разуме се. — Дакле у пет сати. У капуту. — И Степап Аркадпјевић оде од Љовнна своме новоме шефу. Инстинкат није ни овога пута преварио Степана Аркадијевића. Нови, страшнн ше<1> испаде врло љубазан и дружеваи човек, и Степан Аркадијевић оста на доручку код њега тако, да је тек око 4 часа по подне доспео до Алексија Александровића. (наставиће се)

В5ЊИЗКШБНОСТ ПУШКИН (НАСТАВАК) Да бн ова, као што рекосмо, блиједа слика живота Пушкиновог ма колико живља и природнија изгледала, ево у преводу и она два писма, која смо у почетку обећали, а која највише говоре о смрти Пушкиновој и по следњим часовима његовога живота. В. А. Жуковски пише С. Л. Пушкину. Пегроград 15. Фебруара 183 7. год. Нијесам имао срца да ти прије иишем, мој јадни Сергије Лавовићу. Што би ти прије и могао писати ја, коме је наш опћи јад као сињи камен душу иритиснуо? Нема више нашега Пушкина! Ово је жалосна истина која се никоме још не да вјеровати. Помисао да њега иема више, да га је нестало, никоме још не може у главу да уђе. Ова жалосна истина још не може да уђе у обични