Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

131

На три четврти часа ггосле његове смрти (јер се никуд нијесам од мртваца одмицао, хтио сам се нагледати његовог красног мртвог лица), иренето је његово мртво тијело у велику салу. Пошто је све ово учињено, ја, по наредби господаревој, запечатим његове ствари и закључам кабинет. Поштедићу те са причањем шта се је догађало са његовом јадном женом за све вријеме док је у салу изнесен и намјештен. Толико ти могу казати: она би себи живот одузела, да не бијаше оног доброг анђела хранитеља; да јој не бијаше кнегиње Вјаземске , која је ни цигли тренут саму не оставл^аше. Била је с њоме и Е. И. Загрјажка, гроФ и гроФица Строганови. ГроФ Строганов наређивао је и спремио све што је било потребно за спровод и пратњу и до цркве и од Петрограда до Михаиловског (села). Пошто је био сасвим намјешген , ја одем к Вјелопољском на објед. Ту су већ и други чекали на мене, јер је Вјелопољски хтио, да код њега проведем дан мога рођења. Касно у вече одем у двор и све испричам господару како је било и шта сам све урадио. То вече нећу, нити могу, никад заборавити. Сутрадан положимо му тијело у сандук и пренесемо га у коњушену цркву, куда је силни свијет био нагрнуо да га цјелива и да му последњи пут каже : (( вјечна ти памет." Преко десет тисућа душа кануло је сузу жалости над мртвим Пушкиновим тјелом. Бијаше то величанствен и жалостан призор: сав народ клекао на колена па, кроз плач и јецање, моли се за покој душе великог свог ијесника. То исто чинио је цар са свом породицом у двору. Док је мртво тијело 1. Фебруара огшјано у коњушкој цркви, тисућама душа молило се и клечало пред црквом и око цркве. Међу побожним и племенитим душама, осим 9»