Otadžbina

134

КЊИЖЕВНОСТ

ственој историји. На тој се особини оснива његова слава... (стр. XVII.)." У «Србији и Турској у деветнаестом веку" изнесена је наша историја првих седам десетина овога века. Књига је подељена на четири дела. У I. делу је историја Србије до 1842 год. Ту су прво погледи пишчеви на најстарију српску историју ; за тим се говори о пропасти српске слободе, па се пртају основе турских установа, стање и начин мишљења нашега народа и народна пам поезија. За тим се веома пажљиво испитују покрети у Турској и немири у Србији, те се тако прелази на установе и на послетку на владавину Милоша и Михаила до доласка Александра Карађорђевића. У другом делу је говор о Босни у односу према реФормама султана Махмуда II (1820—1832. год.). После претходног разматрања дотадашњег стања, у овом одељку описује се промена у Босни од како је Махмуд II послао Џелаледии-пашу за везира, те се тако долази до побуне становника Сарајева и Високога са свима узроцима п последицама њеним. У трећем делу је изнето укрштање занадних и источних послова 1839—1841. год., а у четвртом и последњем утацања европских сила на ток догађаја у Србији од 1842—1868. год. Изложивши само у кратко (оншпрније — види у огласу на корицама ове свеске) иребогату садржину ове књиге, уверени смо да смо заинтересовали за њу сваког Србина, који зна шта је историја и значај њезин. Папомене неке. које бисмо могли учинити, јер налазимо да у овом пространом излагаРБу има ситних ногрешака или нетачности , оставићемо , (гш лепом примеру, који нам даје сам г. Новаковић) онима, који су или били сувременици тих догађаја или имају непосредних извора за најтачније сазнање њихово. Међу тим ипак ћемо изнети једну своју опаску.