Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

135

У изношењу догађаја за друге владе кнеза Михаила, види нам се, да је писац био мање објективан него обично, јер је кнез Михаило насликан као беопогрешан владалац. А ми то не можемо објаснити на други начин, већ као симпатију пишчеву и обзире његове према величини кнеза Михаила као владаоца нарочито у погледу спољне политике —■ ну то свакојако, није одвећ велика објективиост, ма да већ поменути Готшал каже, да је Ранке-у „објективност субјективни недостатак." Иа крају додати су књизи ови прилози : Како се смањивало хришћанско становништво у Турској; Руско војевање у Србији 1806—1812. године; Устав књажевства Србије од 1838 год.; к источној иолитици кнеза Метерника; веома карактеристично писмо Михаила М. Обреновића III српским саветницима 2. јула 1853. год.; мемоар о источном питању поднесеи краљу Фридриху Виљему IV у лето 1854. године, и мемоар, који је Високој Порти предала српска депутација 25. априла (7. маја) 1060. год. Од ових прилога, два („Руско војевање у Србији" и «Писмо Михаила Обреновића III, сриским саветницима) додао је Г. Новаковић, остали су Ранкеови. Важност ових прилога је изпад сваке сумње, па и ако је писмо кнеза Михаила штампано 1879. год. у „Јавору" — ми смо врло захвални г. Новаковићу , што је и то писмо и онај прилог о руском војевању (из руског превода истог дела) додао овамо , те тако сасвим попунио значајно излагање у Ранке-ову делу, аутентичним документима. Превод је, разуме се, одличан. Ни најнедантније поређење с немачким текстом мучно да би могло открити какву махну у преводу. Чули смо по кад што (читали несмо нигде) да се г. Новаковићу пребацује тежак стил. Па против ми смо у ово.м преводу нашли доста места, која се одликују течним