Otadžbina

ИОЗОРИШТЕ

само говорити или не упуштајући се у доказивање осуђивати туђ рад) — па ипак, поред свега тога, ви не очајаватео будућности наше отаџбине, ви верујете и надате се. И та вера, то уздање није случајио, нити је неразумљиво. Најзад та вам нада не даје права да мислите о великом напретку своме у свести и патриотизму ; она вас не одваја од предака нити је ново обележје нових људи ; на против она вас приближује, једначи с прецима, она је свето наслеђе, којим се поносите, јер је аманет старије браће, чија су тела сад већ трошни пепео, али чији су вам духови створили оно, што вас уздиже, оио чиме се дичите. Пре осамдесет и осам година наши су јади били већи; очајање је имало више разлога ; требало је више родољубља ; веће снаге, јаче воље, требало је смелије одлучиости : дело народног ослобођења било је тиганско иредузеће — иа ииак су га кагам дедови извели. Они су уложили све! —• Одлучни да не трпе даље грозоте турскога господарства — развили су оии заставу народне слободе ; под њом се искупише сви српски борци , гот.ови да жртвују свој живот узвишеној идеји, која их пикреташе и одушевљаваше. Бојна поља по свима крајевима драге нам отаџбине, прослављена великим победама и освештана крвљу јуначких жртава, за све време знаменита устанка ; Ћелекула. Засавица и тужни гробови српских хероја крај Вељкова Неготина — то су сиоменици великих људи, којих је миожину имало Српство почетком овога века. Прелистајте још неке странице нанред у поносној и бурној историји Србиновој ; погледајте на Косово и на значајну интервалу од Косова до 1459. године — па ћете наћи људи, што вас очаравају ; сетићете се њихових дела, којима се морате дивити. Потражите тада у историји само још три имена : Пема.ња, Св. Сава, Душан , иа кад сте тако у мислима прешли сву прошлост народну,