Otadžbina

ИОЗОРИШТЕ

онда ће вам се неиосредно разбудитн и нада у будућност и разумећете је боље, него кад је — обузети иовим мислима, удубљени у разматрање садашњости —- спазите, у са свим носредном осећању, као какво бледо привиђење и чудну слику нечега ненојмљивог, силног, блиског али ненознатог. Од куда та нада ? Је ли она оправдана ? Има ли чнста извора? Је ли моћна, да нам помогне? — Питања многа, а одговор један! И тај се одговор чита у прошлости иародној , у историји. Народ, ноји има да ионажв из сеа ког времена, толине људе, за које су можда недовољно иохвалне речи човек и Србин ; народ у чијем животу има момената сличних, једнаких и леиших од оних, који се у замишљеној историји, тој круни фантазије, иридају боговима, идолима Омирова времена, тај народ доиста мора имати своје будућности. Аг * Ми смо мало пре споменули знаменити одсек времена од 1389—1459. год. То је време нестајања српске самосталности и слободе ; несрећно доба, које иам сведочи, да је ова земља прво крвљу натопљена па тек онда изгубљена, исто као што нам устанци показују да је и добивена, ослобођена тек пошто је рекама крви обливена. На ипак то доба, поред кобие неслоге, износи иам најславније јунаштво и најлепше врлине људи који л.убе своју домовину. За то се и поносило тим времеиом. Јер док су Бугари готово нечујно нодлегли сили турској, Срби су у борби с њоме напрегли све моћи своје, жртвовалп све и стали на отпор азијатским гостима, одлучни да иобеде или да изгину. И док се на занаду славила победа јевропске страже, Косово ноље је постало очајно српско разбојпште иа