Otadžbina

ИОЗОРИШТЕ

1 39-

коме су јапиле црне гробнице, да их седамдесетогодишња борба напуни лешевима српских јунака. И владари српски, из тога доба, предњачили су у борби. Стеван Високи и деспот Ђурђе, били су мимо све шго би им се приговорити могло, велики људи. Али влада ни једног српског господара није била тако бурна, и тужна, али ни толико славна као Ђурђева. Историјски споменици и подаци из тога доба, казују нам мало, казују нам тек толико да знамо, да су у одбрану слободе биле велике борбе, и јуначка дела наших тадањих предака буде у нама највећу радозналост за сазнањем тих догађаја, њихових главних делова, иа и занимљивих појединости. Тако н. пр. ми не знамо чак ни имена оиом јунаку, који брањаше Ново Брдо од напада турских. О Сталаћуу «Животу Стевана Високог" имамо само триреда. Па кад помислимо, колики се број научника страних народа посвећује истраживању историјских докумената о Мисирцима, Вавилонцима, Асирцима и осталим древним народима, тада нам мора бити чудно и немило, што у нас нема бар два три пута (ако не десет нута) толико историка. колико их у ствари има. Празнину у позиавању прошлости иоггуњавају донекле народне умотвориие, сачуване традицијом, па ако у њима и нема историјске поузданости и тачности, оне ипак нису без вредности и интереса. Једна од врло лепих иародних песама у том правцу је и „Смрт војводе Пријезде." Као што је нознато, ту се пева јуначка смрт (( војводе Сталаћког" и његове верне и јуначне љубе Јелице. У тој песми има доиста врло лепих песничких звукова. Колико се све, шго се износи у тој песми подупире историјом — излишно је и иомињати. Данас стоје само рушевиие, познате као «кула Тодора од Сталаћа", да, са брега на сутоку занадне и источне Мораве, причају гготомцима о најдивнијем примеру јуначке смрти за слободу и одбрану огњишта. Кад се један народни иеснички про-